Reke

Tamiš

 


Tamiš (; Madj.: Temes; Nem.: Temesch) je reka koja izvire u severnim delovima rumunskih Karpata u delu koji se zove Cernei Planine (Cernei Mountains). Prolazi kroz ceo Banat a ušće mu je kod
Pančeva gde se uliva u Dunav.


Ukupna dužina, od izvora pa do ušća, reke Tamiš iznosi 359 km. Od
359 km u rumunskom delu se nalazi 241 km, a u srpskom delu 118 km.
Pošto se uliva u Dunav, Tamiš pripada crnomorskom slivu (Drenažnom bazenu).
Ulaskom
u Banat, Tamiš postaje spora, ravničarska reka koja je tek u zadnjih 60
km plovna. Najvažnija luka na Tamišu se nalazi u Pančevu, dok uzvodno
postoje mnogi ribnjaci, a najveći su u Banatskom Despotovcu, Uzdinu,
Sakulama i Slatini.

Tamiš ima veliki broj malih pritoka. Najveći broj mu je u
Rumuniji : Raul Rece (Rum.:Râul Rece), reka Slatina (Rum.:Slatina),
Valea Mare (Rum.:Valea Mare), Rugiu (Rum.:Rugiu), Paraul Lung
(Rum.:Pârâul Lung), Armeniš , reka Sebeš,
Bistra Reka , Šurgani , Timišana
(Rum.:, Poganiš , Timišul Mort i Vena Mare (Rum.:Vena Mare). Na svom putu kroz Vojvodinu, Tamiš,
ima samo jednu jedinu pritoku a to je Brzava.
Tokom vekova duž reka
su se osnivala mnogobrojna naselja, tako je i sa Tamišom, na 359 km
dugom putu Tamiš spaja sela i gradove dveju država. Od većih gradove tu
su Karansebeš i Lugoš u Rumuniji i Pančevo u Srbiji. Od sela se mogu
nabrojati: Armeniš, Slatina Timiš,
Kavaran , i Rudna (Rum.:Rudna) u Rumuniji i Jaša Tomić,
Boka, Sečanj, Neuzina, Botoš, Tomaševac, Orlovat, Idvor, Farkaždin,
Sakule, Opovo,Sefkerin, Glogonj i Jabuka u Vojvodini (Srbija).
Još u antičkim, rimskim, vremenima pominje se ime Tamiša kao Tibiskus i Tibisis (Tibiscus i Tibisis).
Staro
ušće Tamiša se nalazilo nekih 40 km udaljeno od današnjeg ušća, izmedju
današnjih sela Čenta i Surduk. Današnji Kanal Karaš je jedino što je
preostalo od starog tamiškog korita. Trougao koji je omedjan Dunavom,
starim ušćem Tamiša i današnjim Tamišem je danas poznat kao Pančevački
Rit i zahvata površinu od 400 km².


Tamiš je u davno doba imao daleko veći značaj za grad, naročito za njegov privredni život, nego danas. Granični položaj Pančeva omogućavao je jeftin i pouzdan transport rečnim putem u i iz Turske, tojest Srbije. Na potezu od kula svetilja, podignutih 1909. godine na ušću, pa do drumskog mosta izgradjenog dve i po decenije kasnije, postojali su mnogi industrijski pogoni, skladišta, saobraćajni objekti, pristanište, što je priobalju davalo izgled svojevrsne industrijske i trgovačke zone. Kafane, svratišta i kupleraji činili su ovaj deo grada veselim u svako doba dana i noći.

Tamiš je leti bio plovna reka sa veoma živim rečnim saobraćajem, a tokom zime je postajao veliki zimovnik za brodovlje. Plovila nisu ovde samo bila ukotvljena hladnim mesecima, već su bila i gradjena - izmedju svetskih ratova tu se nalazilo Fernbahovo brodogradilište.

S druge strane dama, veoma solidno zdanje Madjarske kraljevske predionice svile, koju stariji Pančevci zovu GALATEA, podignuto je krajem prošlog veka. Nešto bliže gradu, pored Betonjerke, na mestu pre 30 godina podignutih vojnih zgrada nalazilo se stovarište drva i strugara Josif Rada i sin.

Poslednjih decenija XVIII veka na levoj obali Tamiša zidani su od tvrde gradje žitni magacini velikih kapaciteta. Crveni magacin izgradjen je na levoj obali Tamiša oko 1787. godine i to je najveći još uvek postojeći objekat ove vrste u gradu. I danas služi svojoj prvobitnoj nameni, samo što mu je originalna boja fasade promenjena u zelenu.

Sve do pre 15 godina preko puta Crvenog magacina postojalo je pristanište i lučka kapetanija. Prvi objekti izgradjeni su još 1857. godine, mada se pristanište u Pančevu spominje još u tursko vreme, dakle u XVII veku. Sve do šezdesetih godina ovog veka ovaj grad, naročito zelena pijaca, je u značajnoj meri snabdevan robom dopremljenom čamcima iz naselja na obalama Dunava.

U neposrednoj blizini pristaništa više od 250 godina nalazio se i magacin soli. U Solari je lagerovana so dopremana iz rudnika u mestu Lipova, na reci Moriš, u današnjoj Rumuniji. Solara se pružala čitavom dužinom današnje stambene zgrade u kojoj je restoran "Neptun", a srušena je krajem pedesetih godina.

Odmah do solare, 1780. godine izgradjena su dva velika, spratna, žitna magacina. Spirtini magacini, koji su sedamdesetih godina prošlog veka pripali imućnoj plemićkoj porodici Jagodić, porušeni su krajem 1978. godine da bi na njihovom mestu bila sagradjene dva stambene zgrade.

Na sledećem uglu još uvek stoji, mada veoma oronula, Vajfertova pivara. Sredinom prošlog veka porodica Vajfert je preuzela pivaru i ubrzo je od nje načinila jedno od najznačajnih preduzeća u ovom delu sveta.

Ukoso od pivare, neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata, podignut je silos, koji je krajem pedesetih proširen. S druge strane silosa nalazi se železnička stanica "Pančevo Tamiška obala", sagradjena 1905. godine. Pruga, koja je povezivala nabrojane privredne objekte u neposrednoj blizini Tamiša, uklonjena je otprilike u isto vreme kada je i izgradjen kej.

Još malo dalje od stanice, na samoj obali Tamiša, postojalo je Valtmanovo kupatilište, omiljeno mesto za odmor, razonodu i letnju dokolicu u vreme dok je Tamiš bio reka, a kupanje dozvoljeno. Danas je Tamiš na izdisaju, prljav i zapušten. Zaljubljeni u našu reku utehu mogu da pronadju još samo u jednoj rečenici iz filma "Lisabonska priča": "Težo je svedok naših života".


Bezbedan za svaku plovidbu

Tamiš je reka bezbedna za plovidbu čak i u najmanjim plovilima. Istovremeno deluje vrlo divlje.
- često su obale takve kao da čoveka nikad nisu videle. Sezona
ribolova je mnogo duža nego na Dunavu i potrebno je mnogo manje umeća.
Više puta sam preveslao ceo tok od granice sa Rumunijom do Pančeva i
svaki put se oduševim rekom. Verujem da treba ponuditi i veslačku
turističku turu jer bi to bio jedinstveni doživljaj. Na ušću Tamiša u
Dunav stoje i jedinstvene dve kule svetionici. Sada od turizma postoje
samo splavovi, ali oko njih je voda zamuljana, mutna, smrdi i puna je
vodenih biljaka. To pokazuje gde završavaju fekalije sa splavova - kaže Aca Palić.
Rumuni i Srbi mere zagadjenost
Eko status reke Tamiš projekat je Rumunije i Srbije, koji je
novcem kao program susedske saradnje podržala Evropska unija. U sledećih godinu dana postaće izvesnije koliko je Tamiš zagadjen i gde,
kao i ko su zagadjivači jer aktivnosti ovog projekta koji se realizuje
iz Pančeva su merenja, ali i katastar zagadjivača našeg dela toka
Tamiša. Cilj koji ističu koordinator projekta Jelena Novakov i projekt-menadžer Borisav Vulić jeste da se pobudi interesovanje svih lokalnih samouprava na obalama Tamiša, ali i svih subjekata koji koriste Potamišje da se ovaj banatski kapital sačuva i bolje iskoristi.